Priča iz podzemlja koja i danas ledi krv u žilama: Još jedan dokaz surovosti zemunskog klana - ovo je bilo brutalno

Pripadnici zemunskog klana osuđeni su na 40 godina zatvora zbog ubistva Nenada Batočanina (38) i Željka Škrba Bildera (41).

Nenad Batočanin (38), zamenik načelnika Prve uprave saveznog MUP-a, i Željko Škrba Bilder (41), biznismen i višestruki prvak u dizanju tegova iz BiH, ubijeni su kod "Marakane" na Dedinju pre 22 godine.

Kobnog 26. novembra 2002. sedeli su u službenom "pežou 306" sa belim tablicama ispred zgrade u ulici Ljutice Bogdana 8. Ispostaviće se da su krenuli sa partije malog fudbala, sa obližnjeg stadiona "Partizana", uzbrdo ka Dedinju.

Po nekim indikacijama, njihovo vozilo se kretalo jako sporo u trenutku kada ga je sustigao "rover", oko 21.15 časova, iz koga je više napadača otvorilo vatru iz "kalašnjikova". Navodno je na "pežou" i na zidu kuće izbrojano više od 60 pogodaka.

Bagzi amnestiran

Batočanin i Škrba ubijeni su na mestu. Iako su obojica bili naoružani, nisu stigli da reaguju. Za njihovu likvidaciju osuđeni su na po 40 godina zatvora pripadnici "zemunskog klana", Miloš Simović i Vladimir Milisavljević.

Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, koji je takođe učestvovao u zločinu, oslobođen je zbog saradnje sa tužilaštvom.

Nenad Batočanin, rodom iz Aleksinca, bio je od mladosti veoma uspešan karatista. Završio je Fakultet bezbednosti u Skoplju. Njegovi prijatelji i poznanici opisali su ga kao čoveka skromnog, poštenog i korektnog, izvrsnog policijskog profesionalca.

U neposrednom obezbeđenju predsednika Slobodana Miloševića, kao drugi čovek iza Sente Milenkovića, bio je od 1988. do 1997. Odatle je udaljen i marginalizovan, navodno zato što ga Mira Marković nije volela.

Posle petooktobarskog prevrata pozvan je u savezni MUP, gde se bavio obezbeđenjem funkcionera, diplomata i stranih državnika. Jedno vreme je radio u obezbeđenju predsednika Vojislava Koštunice i bivšeg saveznog premijera Zorana Žižića. Ubrzo je napredovao do zamenika načelnika uprave, mesta veoma odgovornog i u organizacionom smislu važnog.

Kondicioni trener Zdravku Čoliću

Željko Škrba, bosanski Srbin sa zanimljivom prošlošću, bio je - izmedu ostalog - i šampion u dizanju tegova i dobar kondicioni trener raznim ljudima (uključujući i pevača Zdravka Čolića). Osim toga, igrao je određenu ulogu i u strukturi koja se bavila zaštitom i skrivanjem Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Važio je za kriminalca većeg kalibra protiv kojeg policija nije imala dokaza jer su, navodno, "prljave poslove" za njega obavljali mladići sa ulica. Deo takvog profita je preusmeravao ka RS i svojim kontaktima tamo.

Prethodno je dva puta preživeo atentat (pogledati okvir) i to je, po svemu sudeći, bila samo opomena da pazi s kim se druži i šta priča.

S obzirom na besprekornu biografiju Batočanina, spekulisalo se da je prava meta bio Škrba, a da je njegov saputnik ispao kolateralna šteta. Škrbino ime se, naime, neposredno pre ubistva pominjalo u negativnom kontekstu.

Lider SRS Vojislav Šešelj ga je posthumno čak optužio za "veći broj ubistava" u RS, tvrdeći da je bio "profesionalni ubica" i da je bio veoma blizak sa Željkom Maksimovićem Makom (višedecenijskim beguncem, optuženim da je glavni organizator likvidacije policijskog generala Boška Buhe).

Primarna i sekundarna žrtva

I savezni ministar policije Zoran Živković je posle zločina ocenio da je Batočanin bio "sekundarna žrtva", dok je Milorad Pušica, predsednik Karate saveza Srbije, na komemoraciji istakao da se Batočanin zatekao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Prijatelji Batočanina takođe su bezrezervno bili ubeđeni da on nije bio meta ubica:

"Nikada nije imao kontakte s kriminalcima. S porodicom je živeo u potkrovlju desetospratnice i vozio je kola stara 12 godina. Da je šuruvao s kriminalcima, sigurno bi imao para i svojoj supruzi Ljiljani i sinovima, osmogodišnjem Milošu i dvogodišnjem Marku, omogućio bolje uslove života. Nenad je uvek bio okrenut samo svojoj porodici, policiji i karateu, u kojem je i na svetskim takmičenjima osvajao medalje.

Međutim, bilo je i onih iz policije koji su smatrali da ni o kakvoj slučajnosti ne može biti reči te da su gađali obojicu, i to namerno. Po toj pretpostavci, Batočanin je Škrbu "gajio kao dokaz", kao svedoka za nešto veliko.

Bonus video:

(Espreso/Informer/T.Ivančević/Preneo D.M.)